Energetska budućnost Zapadnog Balkana je u dekarbonizaciji – Države postavile ciljeve, prioritet solarne i vetroelektrane

Nema mnogo prostora za varijacije – dekarbonizacija je jedina prihvatljiva opcija. EU je usmerila celokupnu politiku u tom pravcu. Posle pobede Džoa Bajdena u SAD i najave Kine za potpunu dekarbonizaciju do 2060. to je postao svetski trend i novi standard, poručuje Janez Kopač, generalni sekretar Energetske zajednice (EZ) na pitanje eKapije kakvu energetsku budućnost očekuje i čemu treba da teže elektroprivredna preduzeća zemalja regiona.

Kopač će, između ostalih, biti učesnik Samita energetike Trebine 2021, koji se već uveliko priprema i koji će 20. i 21. maja okupiti najznačajnija regionalna imena ovog sektora. Danas, baš kao i prošle godine kada je učestvovao na ovom samitu u gradu na Trebišnjici, poručuje da dekarbonizacija nema alternativu. U međuvremenu, kaže za eKapiju, region je napredovao u tom smeru.

– Srbija brzo reformiše svoj energetski sektor, Severna Makedonija je najavila kraj upotrebe uglja, Albanija napreduje s aukcijama za solarnu energiju, Crna Gora je odlučila da ne ide u novi blok TE Pljevlja, što je slično usvajanju programa za prestanak upotrebe uglja. Kosovo je raskinulo ugovor o gradnji nove termoelektrane. I u BIH možemo videti neverovatne promjene u javnoj percepciji. Opština Banovići, takoreći simbol uglja, koja je još godinu unazad besno tražila državnu podršku za izgradnju nove termoelektrane, danas želi da postane prva “carbon free” lokalna zajednica u BiH – kaže Kopač.

Dekarbonizacija, smatra on, nije upitna ni za koga. Nema saglasnosti jedino o tempu.

– Pomaci su vidljivi. Crna gora npr. je prošle godine tokom leta imala duže razdoblje kad je snabdevanje isključivo bazirala na obnovljivim izvorima. Optimista sam. Najveći posao za sve biće početak oporezivanja emisija ugljendioksida. Najjači sektor termoelekrana na ugalj imaju, po procentima, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Srbija. Tamo će biti tranzicija najteža – ističe Kopač.

Nova zakonska regulativa u Srbiji

Upravo je Srbija, čije reforme je pohvalio Kopač, ovih dana usvojila predlog Zakona o obnovljivim izvorima energije. Cilj je da obnovljivi izvori energije do 2050. učestvuju u potrošnji energije sa 50%. To znači, kako kaže za eKapiju ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović, da su potrebne nove investicije u vetro i solarne elektrane, kao i u geotermalnu energiju, biomasu…

– Novi zakon o obnovljivim izvorima energije stvoriće znatno povoljniji regulatorni okvir, koji bi trebalo da privuče sve koji žele da ulažu u OIE. Između ostalog, zakon uvodi tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, što će proizvođače izložiti uticaju tržišta i konkurencije, smanjujući troškove za građane i privredu, a da istovremeno investitori imaju garantovanu stabilnost i predvidivost zakonskog okvira. Važna novina u ovom zakonu je i da će omogućiti, kroz institut kupca-proizvođača, da svako domaćinstvo, kuća, stambena zgrada, može da proizvodi električnu energiju za sopstvene potrebe, i tako smanje i svoje račune, ali i da za višak proizvedene energije ostvari dodatni prihod – kaže Mihajlović.

Prema njenim rečima, Srbija nije dostigla postavljeni cilj do 2020. da ima 27% udela iz OIE u finalnoj potrošnji energije, i do kraja 2019. ostvareno je blizu 22% računajući sve sektore. Cilj je, kako ističe, da se kroz novi zakon o OIE, već u kratkom vremenskom periodu ostvare značajni pomaci u ovoj oblasti i poveća iskorišćenje obnovljivih izvora energije.

Južni sused Srbije, Severna Makedonija, kako nam kaže Viktor Adonov, savetnik za energetiku u Vladi te zemlje, ima udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji, prema objavljenim izveštajima Državnog zavoda za statistiku za 2019. godinu, od 16,77%, dok udeo u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije iznosi 24,3%.

– Prema našim projekcijama u Strategiji za razvoj energetike do 2040, udeo obnovljivih izvora u bruto potrošnji finalne energije trebalo bi da se poveća u svim scenarijima, i to u opsegu od 32 do 43%
 – navodi Andonov.

Severna Makedonija je u decembru 2019. godine trasirala svoj put prema energetskoj tranziciji donošenjem Strategije za razvoj energetike do 2040. Strategija prati dobre prakse već usvojenih politika Evropske unije u vezi sa obnovljivim izvorima energije i energetskom efikasnošću, kao i sa dekarbonizacijom, uzimajući u vidu usklađenost ciljeva i dinamike procesa sa specifičnostima domaćeg terena.

– Naša zemlja je prva dogovorna strana koja je finalizirala svoj Nacionalni plan za energiju i klimu i već ga prosledila Sekretarijatu energetske zajednice.

Zeleni scenario Severne Makedonije predviđa da se emisije gasova sa efetkom staklene baše smanje za 62% u odnosu na 2005. godinu, a istovremeno planira se značajno povećavanje i iskorišćenost obnovljivih izvora energije na održiv način i da se postigne njihovo učešće od 45% od bruto potrošnje finalne energije.

– Fotonaponske i vetroelektrane trebalo bi da budu najbrže rastuće tehnologije za proizvodnju električne energije sa potencijalom do 1.400 MW za fotonaponske elektrane i oko 750 MW za vetroelektrane – poručuje Andonov.

BiH očekuje potpunu dekarbonizaciju 2050.

Poslednih godina Bosnu i Hercegovinu prate višestruki izazovi u energetskom sektoru po pitanju efikasnog okretanja ka zelenoj energiji. Kompleksnije državno uređenje u odnosu na susede, različite entitetske politike i nasleđena praksa oslanjanja na termoelektrane i ugalj, činili su proces dekarbonizacije frustrirajućim, ali napredak je ipak vidljiv. Tome svedoče i vetroelektrane koje su puštene u rad u FBiH, ali i najave gradnje velikih solarnih kapaciteta u Hercegovini.

Na osnovu preporuka Energetske zajednice i EU, obaveza BiH je da izradi integrisani energetski i klimatski plan za BiH za period 2021-2030. godina. Trenutno je u procesu postavljanje ciljeva u vezi sa integrisanim pristupom energetici i klimi za period do 2030. godine, a u toku je i izrada NECP-a BiH, kao i entitetskih energetskih i klimatskih planova. U svrhu planiranja NECP procesa, razvijeni su energetski model za BiH i komplementarni entitetski modeli, kaže Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, a to ministarstvo ima koordinirajuću ulogu u radu ministarstva energetike entiteta.

– Prvi prednacrt NECP-a BiH dostavljen je i Sekretarijatu Energetske zajednice. Trenutno je u toku proces konsultacija sa nadležnim partnerskim institucijama, sa planom za završetak i usvajanje do kraja 2021. godine. Vlada Republike Srpske i Predstavnički dom Federalnog parlamenta dali su punu podršku za izradu NECP-a BiH i ovaj dokument će opredeliti razvoj energetskog sektora u BiH u narednih deset godina, sa projekcijama razvoja do 2050. godine, kada nas očekuje potpuna dekarbonizacija energetskog sektora – kaže nam Košarac.

BiH je u tranziciji energetskog sektora, koja se kako kaže Košarac već odavno odvija, a deo je složenog procesa vezanog za izradu Integrisanih energetskih i klimatskih planova za period 2021-2030. godina (NECP) a koji se dešava u okviru Energetske zajednice. Ovi planovi obuhvataju deseteogodišnji period koji će dati pravac razvoja energetskog sektora, i predstavljaće integrisan pristup između energetskih i klimatskih politika, uzimajući u obzir i energetsku tranziciju.

– Kada govorimo o budućnosti termoelektrana, kao što vidimo napuštanje primene fosilnih goriva i povećanje udela obnovljivih izvora je svetski trend gde EU prednjači i ovo je naša međunarodna obaveza, što je dodatno potvrđeno i kroz potpisivanje Sofijske deklaracije, iz koje proizlazi BiH treba da se dekarbonizuje do 2050. godine. Sofijska dekleracija nas je opredelila za uvođenje ETS-a, odnosno transpozicije Direktive o trgovanju emisijama gasova staklene bašte, kao i na uvođenje takse na CO2. Ovo su obaveze koje će dodatno uticati na cenu električne energije iz fosilnih goriva, tako da ćemo pažljivo, sa nadležnim entitetskim ministarstvima energetike i okoline, pristupiti ovom pitanju, jer će ova rešenja odrediti i vek rada termoelektrana i rudnika uglja u BiH.

Trenutno ovo krovno ministarstvo radi sa Svetskom bankom i nadležnim entitetskim ministarstvima i na izradi Mape puta za tranziciju regija bogatih ugljem i izrada ove Mape puta će dati jasan put kojim treba da se kreće BIH.

– Uz to, treba naglasiti da je od zemalja članica Energetske zajednice, BiH ušla kao prioritet zajedno sa Ukrajinom, gde ćemo kroz ovaj projekat Svjetske banke imati velike benefite – poručuje Košarac.


TE Pljevlja – dodatni sati ili ne?

Glavna vest u energetici Crne Gore ovih dana je da je TE Pljevlja potrošila 20.000 sati koji su joj bili dozvoljeni u periodu od 2018. do 2023. Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić trenutno sa Evropskom zajednicom pregovara o dobijanju dodatnih radnih sati, iako nije do kraja obavljena ekološka rekonstrukcija.

– U cilju stvaranja uslova za poštovanje propisa i standarda EU iz oblasti zaštite životne sredine, u toku je realizacija projekta ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja. Radovi, između ostalog, obuhvataju izgradnju sistema za odsumporavanje, izgradnju sistema za denitrifikaciju, unapređenje rada elektrofilterskog postrojenja, izgradnju sistema za tretman otpadnih voda i rekonstrukciju unutrašnjeg sistema transporta pepela i šljake. Planirano je da radovi na ekološkoj rekonstrukciji TE Pljevlja budu završeni do sredine naredne godine – kaže Bojanić za eKapiju.

Proces dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore sprovodiće se u skladu sa Nacionalnim energetskim i klimatskim planom, koji je u fazi pripreme i čije usvajanje se očekuje tokom 2022. godine, nakon utvrđivanja ciljeva do 2030. godine. Jedno od najvažnijih pitanja u vezi sa dekarbonizacijom je upravo pitanje daljeg rada TE Pljevlja.
Janez Kopač, generalni sekretar EZ, kaže da ova institucija pomaže zemljama regiona u pisanju zakonodavnih okvira, planova i mera.
 
– Naravno da smo sve više okupirani dekarbonizacijom, ali i liberalizacija tržišta, što je bio naš dosadašnji fokus, i dalje je samo na pola puta.
 

Zajednički projekti vode boljoj budućnosti

Region Zapadnog Balkana čini se nikad kao do sada nije imao veću volju i želju da zajedničkim snagama kreira temelje zelene energetike. U planu su novi kapaciteti u hidroenergetici, gradnji gasnih interkonekcija, LNG terminala i poboljšanje dalekovodne mreže.

Tako se Severna Makedonija raduje gasnom povezivanju sa Grčkom, Srbijom i pokrajinom Kosovo. Već su započeli pregovore da budu deo u akcionarskom kapitalu za izgradnju LNG terminala u Aleksandropolisu, u Grčkoj – projekat koji je visoko na listi prioriteta Evropske unije, a sa čijom se realizacijom očekuje značajno poboljšavanje u sigurnosti snabdevanjem prirodnim gasom na Balkanu.

– Nekoliko godina unazad, pojačano radimo i na projektu za međusobno povezivanje tržišta za električnu energiju između Severne Makedonije i Bugarske, a za to imamo i podršku Sekretarijata energetske zajednice. Uspešna realizacija ovog projekta predstavlja početak uspostavljanja jedinstvenog tržišta električne energije u celom regionu, a sa tim konačno ostvarivanje ciljeva zbog kojih je i osnovana Energetska zajednica – naveo je Andonov.

U gasnom sektoru, Srbija uveliko radi na regionalnom povezivanju kroz izgradnju novih gasnih interkonekcija. Osim gasovoda Balkanski tok, koji je pušten u rad 1. januara i sa kojim je Srbija dobila još jedan pravac snabdevanja ruskim gasom, raspisan je i tender za izbor izvođača za izgradnju gasne interkonekcije Niš-Dimitrovgrad. Ovaj projekat će omogućiti i diverzifikaciju snabdevača, što je važno zbog veće energetske bezbednosti ne samo Srbije, već i regiona. Izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska stvoriće mogućnost snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz LNG terminala u Grčkoj, kao i iz gasovoda TAP i TANAP, koji su deo Južnog gasnog koridora i njima se transportuje gas Kaspijskog i regiona Bliskog istoka.

– Zahvaljujući vezi svih navedenih postojećih i planiranih gasovoda, po završetku projekta Istočni Mediteran biće omogućeno i snabdevanje iz priobalnih rezervi gasa iz polja Levijatan, odnosno Kipra i Izraela – poručuje ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović.

U sektoru hidroenergetike aktuelan je zajednički projekat Republike Srpske i Srbije u kreiranju sistema Gornji horizonti, što podrazumeva gradnju tri centrale ukupne snage 180 MW i vrednosti 520 mil EUR.

Crnoj Gori su i te kako važni projekti izgradnje Transbalkanskog koridora za električnu energiju (radi efikasnog tržišta struje u regionu) i Jonsko-jadranskog gasovoda. Osnovni cilj izgradnje Jonsko-jadranskog gasovoda je da se povežu postojeći i planirani prenosni sistemi gasa Hrvatske sa azerbejdžanskim gasom iz Kaspijskog basena i omogući snabdevanje prirodnim gasom Crne Gore, Albanije i Bosne i Hercegovine. Tu je i 400 kV interkonekcija Bajina Bašta-Višegrad-Pljevlja.
 
Samit energetike SET 2021 se u organizaciji Elektroprivrede RS i firme SET održava 20. i 21. maja, uz pokroviteljstvo Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Vlade RS i kompanije Končar, uz generalno sponzorstvo kompanije Elnos Group i podršku Infinity group i kompanije Dwelt.
 
Teodora Brnjoš
 
vest preuzeta sa sajta: ekapija.com

Wind Park Plandiste d.o.o., Belgrade

Local office: 

e-mail: 

office@wpp.rs

copyright@2020 WPP